Svakoj osobi veoma teško padne bolest njegovih najbližih. Sama činjenica gde je član vaše porodice, ili možda blizak prijatelj vezan za postelju, je poprilično teška i stresna i zahteva prvenstveno psihičku pripremu a onda i adekvatnu negu.
BRIGA O NEPOKRETNOJ OSOBI
Ako je u pitanju potpuno nepokretan bolesnik ili se bolesnik otežano i ograničeno kreće, potrebna mu je posebna vrsta nege i pomoći. Bolesna osoba više nije u stanju da samostalno učestvuje u rešavanju sopstvenih životnih situacija a takva činjenica automatski menja vaš porodični život kao i organizaciju vaših porodičnih poslova i obaveza. Pored toga, zabrinuti članovi porodice uglavnom zbog svojih obaveza, često ne stižu da se staraju o svojim namilijima, pritom se svakodnevno susreću sa različitim problemima gde jedan od gavnih uzroka može biti nedovoljna stručnost. Članovi porodice, koliko god su voljni i brižni da pomognu, najčešće nisu obučeni za negu teško obolele osobe a nepravilna nega može bolesniku naneti više štete nego koristi. Osobe koje ipak odluče da sami brinu o nepokretnom licu, najpametnije bi bilo da se prethodno posavetuju i obave detaljan razgovor sa stručnim medicinskim osobljem kako bi na najbolji način pružili neophodnu pomoć svom najbližem.
BOLESTI KOJE UTIČU NA POKRETNOST BOLESNIKA
Svako smanjenje funkcije organa predstavlja nastanak bolesti, bilo da je reč o fizičkim, intelektualnim, emocionalnim, psihičkim, socijalnim ili razvojnim funkcijama. Kada pacijent nije sposoban da hoda, da se samostalno hrani ili otežano diše, ili ima poremećaj metalnog stanja, govorimo o bolesti. Kanceri, moždani udari, infarkti, prelomi i sve ono što čoveku onemogućava ili ograničava normalno i samostalno funkcionisanje i vezuje ga za postelju, iziskuje posebnu negu i neprestanu brigu o bolesniku.
Nepokretna lica, među kojima su najčešće pripadnici starije populacije čije su funkcije kretanja znatno oslabljene i ograničene, uglavnom su vezane za krevet. Dugotrajno ležanje nosi izvesne rizike, kao što su atrofija mišića, kontrakture i dekubitis.
Prilikom dugotrajnog nepomičnog položaja javljaju se promene na koži, koje nastaju pod pritiskom na određene delove tela. Takva oštećenja kože i potkožnog tkiva jeste dekubitis. Dekubitis se javlja se na mestima gde je koža najtanja, na lopaticama, potiljku, ramenima, kolenima, kukovima, petama, člancima i iza ušiju.
Kada se pojavi crvenilo na mestima koja trpe pritisak i bol pri dodiru i koje ne nestaje posle pola sata nakon okretanja pacijenta na drugu stranu, treba se obratiti lekarima koji će proceniti da li je reč o dekubitisu. Uglavnom je reč o simptomima prve faze oštećenja. Sa tim stepenom može i sama porodica da se izbori tako što će kožu pacijenta tretirati hidratantnom kremom, blago masirti i okretati na svakih sat vremena.
Ukoliko se stanje zakomplikuje, nastane druga i treća faza u kojoj se koža istanjuje te stradaju i dublji slojevi kože, bolesniku je neophodna stručna pomoć.
Ako komplikacija dostigne četvrti stepen, gde dekubitis zahvata kosti, mišiće ili zglobove i time preraste u gangrenu, pribegava se hiruruškom lečenju.
HIGIJENA PACIJENTA KAO BITAN FAKTOR
Iako je najveći uzročnik dekubitisa nepomičan položaj, njegovom razvoju mogu doprineti i slab imunitet, siromašna ishrana kao i loša higijena.
S obzirom na to da su teški bolesnici vezani za postelju, potrebno im je češće održavanje higijene. Potrebno ih je kupati jednom dnevno ili prebrisati vlažnim peškirom. Izbegavati vlažne maramice jer oštećuju zaštitni sloj kože. Nakon kupanja, neophodno je masiranjem utrljati hidratannu kremu koja hidrira kožu dok masaža pomaže pri boljoj cirkulaciji krvi. Neretko nepokretni bolesnici obavljaju i nuždu u postelji, te je nekad potrebn agažovati stručno lice koje će se na adekvatan način pobrinuti da bolesnik uvek bude čist. Kako bi se sprečila pojava dekubitisa potrebno je pacijenta okretati na svaka dva sata, prvo na jedan bok, zatim na leđa, pa na drugi bok. Bolesniku je potrebno postaviti šlauf ili jastučić za putovanja ispod donjeg dela leđa i ispod peta koji je blago naduvan da bar malo odvoji telo od kreveta.
SIGURAN PREVOZ NEPOKRETNIH BOLESNIKA
S obzirom da se lečenje pacijenta često vrši u zdrastvenim ustanovama koja se ne moraju nalaziti u istom mestu odakle je i sam pacijent, prinuđeni ste da se za prevoz bolesnika pobrinete sami. To u nekim slučajevima nije preporučljivo zbog same neudobnosti i neprilagođenosti vozila bolesniku. Neadekvatnost vozila može dodatno uticati na psiho-fizičko stanje pacijenta. Ukoliko se ispostavi da je neophodno lečenje u inostranstvu, jedan od zaista bitnih faktora je siguran prevoz bolesnika do odredišta. Osećanje zamora i straha umeju dovesti čoveka do gubitka koncetracije kada je u pitanju duga vožnja i time potencijalno može doći do ugrožavanja sopstvenog života, života bolesnika kao i života ostalih učesnika u saobraćaju. Takođe, treba uzeti u obzir i činjenicu da je pacijentu tokom transporta neophodna udobnost, i komoditet kao i odgovarajuća medicinska i tehnička oprema. Nekad je neophodno i treće lice koje nadgleda zdrastveno stanje pacijenta i koje je spremno da u svakom trenutku pruži svu potrebnu pomoć.
Iz navedenih i mnogih drugih razloga, ljudi sve više danas angažuju sanitetski prevoz koji nudi sve što je potrebno kada je u pitanju zdravlje i siguran prevoz dragih osoba koje su obolele.
SNAGA NA USTA ULAZI
Mineralima, vitaminima, povrćem, voćem, ishranom bogatom žitaricama, čajevima vratićete energiju i snagu vašem voljenom i time ih delimično osloboditi zatvora nastalog od prekomernog ležanja ali ubrzati zarastanje rana. Poželjno je da pacijenti imaju pet manjih obroka dnevno.
SOCIJALIZACIJA NEPOKRETNE OSOBE PRODUŽAVA ŽIVOTNI VEK
Briga o nepokretnim osobama, bilo da su potpuno ili delimično nepokretne, zahteva mnogo vremena a prvenstveno puno strpljenja.
Iako biste želeli da više vremena provodite sa svojim obolelim, tempo svakodnevnog života često to ne dozvoljava. Nepokretnim osobama koje se često osete usamljenim, potrebni su druženje i razgovor kako bi iole zaboravili na situaciju koja ih je snašla. Socijalizacija je bitna kao i sama ishrana i nega, jer vrlo često od mentalnog stanja čoveka, zavisi i njegova volja za životom.
Sanitetski prevoz pomaže u prevozu bolesnika gde god je to njemu neophodno, pa bilo da je to neka organizacija, neke sekcije u staračkom domu ili sam razgovor sa prijatnim i stručnim osobljem.
