Putanja: Naslovna » Blog » Šta je demencija? – uzroci, simptomi, saveti

Šta je demencija?

Demencija…Svi vi verovatno imate nekog poznanika ili pak nekog člana u porodici koji se bori sa ovom bolešću. Verovatno ste kod njega primetili da lagano gubi sve mentalne funkcije kao što su inteligencija, mišljenje, nekad čak i govor, orijentacija u prostoru…Demencija se obično vezuje za prirodni proces starenja i od nje najviše obolevaju osobe u poznom starosnom dobu.

Simptomi demencije

Sama po sebi, demencija predstavlja skup bolesti i baš iz tog razloga postoji širok spektar simptoma od kojih ćemo navesti samo neke.

Zaborav 

Oboleli lagano gube moždane funkcije i ne mogu se setiti najuobičenijih stvari poput datuma, nečijeg imena. Zaboravljaju na događaje koji su se desili u bliskoj prošlosti. Potpuni gubitak kratkoročnog pamćenja, u dugoročnom ostaju samo obrisi sećanja.

Gubitak orijentacije

Ova stavka je vezana za pacijentovo nesnalaženje u prostoru, a samim tim i povezana sa zaboravom. Prvo dolazi nesnalaženje u nepoznatoj  sredini, a potom u poznatoj, da bi na kraju obolela osoba lutala u svom stanu.

Gubitak pažnje

Pažnja se gubi brzinom svetlosti. Pacijenti nisu sposobni da prate određenu aktivnost. Sve što započnu da rade, ne sprovode do kraja.

Gubitak želje za govorom 

Kako se oboleli gube u svom zarobljenom sećanju, tako im i ponestaje reči da izraze ono što osećaju. Gubi se i razumevanje onoga što drugi govore kako bi se u odmakloj fazi bolesti potpuno izgubila sposobnost govora.

Nagle promene ponašanja

Ovaj opseg može da ide od totalne pasivnosti i nezainteresovanosti za okolinu do same agresije. Pacijent se nalazi u nekom vidu lavirinta u kome se sećanja brišu.

Promene raspoloženja 

One se izražavaju kroz nagla osećanja koja mogu da idu od depresivnosti do neprikladnog prenaglašenog ponašanja.

Poslednji stadijum 

On se vezuje za gubljenje svih ljudskih sposobnosti, izražena je malaksalost, depresija. Pacijent se ne može odvojiti od kreveta, teško mu je da obavlja i svakodnevne funkcije poput mokrenja. Postaje predmet za sve potencijalne viruse i bolesti.

Koji su uzroci demencije?

demencija

Demencija kao svoj preduslov ima gubitak svih moždanih funkcija i kao takva se ne može zaustaviti i adekvatno lečiti. Tokom ove bolesti, gube se nervne ćelije i obično je demencija praćena mnogim drugim oboljenjima.

1. Alchajmerova bolest

Ovo je najčešći uzrok demencije. Alchajmer prvo napada moždane i umne sposobnosti, prelazeći na gubitak pamćenja, a potom i gubitak nekih osnovnih sposobnosti koje pogoršavaju svakodnevno funkcionisanje individue.

2. Frontotemporalna demencija

Ova bolest je uzrok u 10% slučajeva. Ona nastaje u atipičnom dobu za pojavu demencije, a to su obično pedesete godine. Može se reći da je u većem broju slučajeva ova bolest nasledna. Ova bolest više zahvata sposobnost govora nego samo pamćenje. Nema gubitka orijentacije, ali je zato sposobnost izražavanja misli neorganizovana.

3. Vaskularna demencija

Ovaj tip se javlja obično nakon što individua preživi niz manjih moždanih udara i u tom procesu izgubi neke od kognitivnih sposobnosti. Slab dotok krvi u mozgu je obično glavni faktor za nastajanje ove bolesti.

4. Demencija sa Levijevim telima

Ova dijagnoza je relativno nova i ona se obično javlja nakon 65 godine. Oboleli ima halucinacije, vidi ono što drugi ne vide, vidi osobe koje ne postoje, vidi predmete kojih nema. Tipično za ovu bolest jeste ukočenost mišića, poremećaji sna…Ova bolest se ne može izlečiti, ali je moguće ublažiti njeno delovanje.

*pored gorenavedenih uzroka, postoje i uzroci poput Parkinsonove bolesti, Hantingtonova bolest, tumori mozga, Krojcfeld-Jakobova bolest

Faktori rizika

Od svih potencijalnih faktora, sledeći su najtipičniji:

1. Pozna starost

Ovo doba je najtipičnije za dobijanje demencije. Bolest zahvata starije od 65 godine, 5% po učestalosti, a nakon 80 godine života ta učestalost raste na 20%. Blagi zaborav na događaje ne znači nužno i demenciju.

2. Povrede mozga

Učestale povrede mozga mogu vrlo lako da dovedu do demencije. Ukoliko se te povrede ponavljaju pod naletima malih moždanih udara, to je faktor rizika veći.

3. Nasledni faktor

Kao što je slučaj sa frontotemporalnom demencijom, nasledni faktor je manje učestao. Obično se nasledi sama sklonost ka demenciji, ali uticaj spoljnjih faktora igra mnogo veću ulogu u daljem razvitku bolesti.

4. Manje obrazovani ljudi

Ovo je možda najmanje učestao faktor. Međutim, na osnovu ispitanika, demencija se u većem broju slučajeva događa kod manje obrazovanih pacijenata.

Kako se ispituje demencija?

Ko što smo već rekli, zaborav ne mora nužno da znači da je pacijent oboleo od demencije. Zaborav je samo jedan mali uzrok od čitavog opsega uzroka. Zaboravnost se ispituje različitim medicinskim metodama kod neuropsihijatra. Pored toga, neuobičajeno ponašanje za okolinu, smetnje u govoru, gubljenje orijentacije, neartikulisani pokreti, su obično prvi simptomi koji se ispituju.

U zavisnosti od same bolesti vrše se različita ispitivanja kod psihijatra i neuropsihijatra. Neka ispitivanja podrazumevaju analizu krvne slike, skener mozga itd. Jako je važno odrediti pravu dijagnozu i uspostaviti adekvatno lečenje.

Proces lečenja i ublažavanja bolesti

Kao i kod svake bolesti, bitno je otkriti demenciju u ranom dobu da bi se primenila adekvatna terapija.
Konstantno se naglašava da je prekomerna upotreba alkohola jedan od uzroka za dobijanje demencije. Alkohol oštećuje mozak i time ubrzava razvoj same bolesti.

U većem broju slučajeva demencija zahteva simptomatsko lečenje. Pošto je demencija najviše vezana za Alchajmerovu bolest, ona se može usporiti adekvatnom kombinacijom lekova. Obično se doktori trude da izbegavaju antipsihotike i stabilizatore raspoloženja, izuzev ako je situacija alarmantna pa su obolelom potrebni takvi lekovi.

Obično se savetuje da se pacijent smesti u adekvatnu ustanovu kako bi se primenila određena terapija.
Simptomatsko lečenje antidepresivima i antidementivima može pospešiti kvalitet života, kako i obolelog, tako i osobe koja brine o njemu.

Najnovije

Tagovi

Pozovite odmah!