Pod pojmom reuma mnogi podrazumevaju samo jednu bolest, ali reuma je zapravo širok spektar oboljenja koja mogu zahvatiti ljude svih životnih dobi. Bolna stanja sistema za kretanje, osteoporoza, osteoartritis, tendinitis, burzitis, reumatska polimialgija, fibromialgija, lupus i mnoge druge bolesti mogu se potpasti pod zajednički naziv reuma.
Reumatske bolesti izazivaju bol, ukočenost, otoke u oblasti zglobova, a ako se ne tretiraju mogu izazvati i trajne deformitete.
Bolovi u mišićima i zglobovima su normalna pojava, a mogu nastati iz brojnih razloga. Međutim, ukoliko su bolovi uporni i intenzivni i ne prolaze nakon nekoliko dana, potrebno se obratiti reumatologu. Reumatolog je internista, koji je subspecijalizirao dijagnostiku i bolesti koštano mišićnog sistema i sistemskih autoimunih bolesti, koje se zajednički nazivaju reumatske bolesti.
Oboleli od reumatskih tegoba, naročito u poodmaklim stadijumima bolesti, često imaju probleme sa kretanjem zbog bolnih zglobova. Obzirom da se kod ovakvih stanja često odlazi kod doktora na preglede i terapije, a minimalno jednom godišnje i u banje, postavlja se pitanje kako organizovati prevoz bolesnika.
Iz dugogodišnjeg iskustva sanitetskog prevoza Impuls znamo da prevoz bolesnika obolelog od reumatskih bolesti može biti problematičan u putničkom automobilu, naročito ukoliko je oboleloj osobi sedenje neprijatno i većinu vremena provodi u ležećem položaju. Medicinsko osoblje preporučuje sanitetski prevoz kao sigurno i bezbedno rešenje. Sanitetski prevoz omogućava ležeći položaj bolesnika, kao i pratnju najbližih ili medicinskog osoblja.
NAJČEŠĆE REUMATSKE BOLESTI
Reumatska oboljenja se manifestuju promenama na sistemu organa za kretanje, a uzrok zbog kojeg se javljaju ova oboljenja najčešće ostaje nepoznat. Zajednički simptomi svih reumatskih bolesti su bol i smanjena pokretljivost zglobova koje je zahvatila reuma.
Reumatske bolesti možemo podeliti na:
- Degenerativni reumatizam – Dovodi do uništenja zglobne hrskavice zgloba ili hrskavice koju je zahvatila reuma. Najčešće se javlja na području kuka i izazivaju prelom kuka, zatim na kolenima, ramenima, kičmi, a nešto ređe se javlja na stopalima i šakama.
- Upalni reumatizam – Sve reumatske bolesti koje nastaju kao posledica upale. Tu spadaju reumatoidni artritis, reumatska groznica i ankilozantni spondilitis.
- Metaboličke bolesti zglobova i kostiju – Bolesti koje nastaju zbog promenjenog metabolizma. Najćešće metaboličke bolesti su osteoporoza i giht.
- Vanzglobni reumatizam – Kod vanzglobnog reumatizma bolest ne zahvata sam zglob, nego okolne mišiće, tetive, ovojnice.
OSTEOPOROZA
Osteoporoza je metabolička bolest kostiju, od koje boluje gotovo 10% svetske populacije. Osteoporozu karakteriše smanjenje mineralne gustine kostiju, zbog koje kosti gube čvrstinu, postaju krhke i sklone prelomima.
Kosti se formiraju tokom detinjstva i mladosti, a na njihovu strukturu utiče način ishrane, unos kalcijuma i vitamina D, putem zdravog i umerenog sunčanja, kao i fizičke aktivnosti i sport. Kako bi kosti ostale čvrste i tokom odraslog životnog doba, neophodno je primenjivati sve navedene stavke. To naročito važi za žene, koje češće oboljevaju od osteoporoze, naročito nakon menopauze. U menopauzi prestaje lučenje estrogena, koji ima zaštitnu ulogu u očuvanju kostiju, te se osteoporoza lakše javlja.
Simptomi osteoporoze mogu biti bolovi u kostima, zglobovima i mišićima, ali najčešće se dijagnoza postavlja kada se desi prelom kosti. Prelom kuka je čest pratilac osteoporoze. Simptomi osteoporoze mogu biti i pogrbljenost, kao i gubitak visine koji je veći od 4cm.
Faktori rizika za nastanak osteoporoze su pol, rasa, godine starosti, smanjena fizička aktivnost, nedovoljno unošenje kalcijuma i D vitamina, oboljenja štitne žlezde, pušenje cigareta, konzumacija alkohola, uzimanje određenih lekova itd.
Lečenje osteoporoze podrazumeva tretmane reumatologa, fizijatra i nutricioniste.
Ukoliko se desi da neko od vaših starijih doživi prelom kuka ili bilo kakav drugi prelom, bitno je da znate da povređenu osobu ne treba pomerati, kako ne bi došlo do dislokacije kosti. Pozovite sanitetski prevoz. Profesionalci kojima je prevoz bolesnika svakodnevica će se postarati za ugroženu osobu i dovesti je do medicinske ustanove brzo i sigurno.
REUMATOIDNI ARTRITIS
Reumatoidni artritis je hronična upalna sistemska bolest. Najčešća je reumatska bolest i javlja se kod ljudi od 45 do 65 godina starosti. Žene oboljevaju tri puta češće nego muškarci, a smatra se da je stres uzrok nastanka ove bolesti.
Bolest je progresivna i njen tok je nemoguće predvideti. Najčešće se javlja na zglobu šake, stopala ili kolena, a ako se ne leči dovodi do trajnih deformiteta i gubitka funkcije zglobova. Reumatoidni artritis može izazvati invaliditet i narušiti kvalitet života obolele osobe. Kod 20-70% obolelih bolest se širi i na ostale organe.
Reumatoidni artritis se ispoljava bolovima, koji su najintenzivniji ujutru, nakon buđenja. Bol je praćen osećajem ukočenosti i otocima, koji dodatno smanjuju funkcionalnost zglobova.
Banjska lečilišta koja poseduju lekovitu vodu i blato blagotvorno deluju na ublažavanje simptoma obolelih od reumatoidnog artritisa. Banje, kao što je na primer Banja Koviljača, uz lečenje hladnom i toplom mineralnom vodom i obloge od lekovitog blata, u ponudi imaju i fizioterapije. Fizičke aktivnosti su izuzetno bitne za obolele od reumatoidnog artritisa, jer su prevencija za nastanak kardiovaskularnih bolesti.
Prevoz bolesnika do banje, ukoliko je obolelom sedenje otežano, može olakšati sanitetski prevoz.
AUTOIMUNE BOLESTI – LUPUS
Lupus je sistemska bolest čije spominjanje izaziva strah. Lupus je nepredvidljiv, nedovoljno istražen i vrlo često praćen mukotrpnim tegobama i fatalnim ishodom. Može zahvatiti osobe svih životnih dobi, oba pola, a razlozi njegovog javljanja su nedovoljno istraženi. Uglavnom se vezuje za stres i nasledne faktore.
Lupus se manifestuje u dva oblika bolesti, a to su kožni (diskoidni) i sistemski, koji može da zahvati unutrašnje organe, jedan ili više njih, a leče ga reumatolozi, imunolozi, nefrolozi i drugi subspecijalisti.
Sistemski lupus napada kožu, zglobove, krv i bubrege. To je hronična, autoimuna bolest. Sistemske bolesti napadaju više organa odjednom, a autoimuni činilac utiče na to da imunitet ne štiti od virusa i bakterija, već napada i uništava sopstvena tkiva. Bolest nije zarazna.
Može zahvatiti bubrege, centralni nervni sistem, kožu, zglobove, poremećaje kardiovaskularnog sistema i imunološke poremećaje.
